tu gde noći si mi krala

ja prisvajao sam dane.


24.12.2017.

24

Zaboraviću pola četri
I mrve hleba na tvom krevetu,
Kasni ili rani snedvič;
Zaboraviću;
Bataljon nezaustavnih osmeha
Poput ludih vojnika
Jurnulih na zemlju već osvojenu.
Zimu što ne prolazi
I kad je na svom koncu,
Tu izostalu jesen snegom pokorenu;
Zaboraviću;
Neugasive boje tvoje dnevne sobe,
Tvoje – hajde da spavamo, molim te.
Moje – gladna sam.
Spavala sam na mrvama hleba.
I zaboraviću;
Da sam se ikad do pola četiri tu smejala,
Da si me ikad svojim plavim očima uverio
Da kraj leži tek s početkom neba.


Noviji postovi | Stariji postovi